Ghostwire: Tokyo je od prve najave svima bio interesantan. Tema više nego zanimljiva: građani Tokija nestaju, a misteriozni osvajači iz drugog sveta, poznati kao Posetioci, počinju da vrebaju na ulicama.
U prva dva poglavlja Ghostwire: Tokyo, igrači se upoznaju sa 2-3 međusobno povezane, ali izrazito intrigantne priče. Bez želje za objavama spojlera, ono što je impresivno je kako igra uspeva da predstavi svoje neprijatelje, razvije odnos između Akito i KK, i još mnogo toga, sve to bez mnogo ekspozicije. Igrači su gurnuti pravo u misteriju, i baš kao što Akito mora da zamota glavu i deli svoje telo sa KK u borbi sa Posetiocima, tako i igrači rade isto.
Ova izgradnja sveta i razvoj priča prožimaju svaki aspekt igre, uključujući uvod. Preko KK, Ghostwire: igrači u Tokiju dobijaju pristup vanzemaljskim moćima kao što je Ethereal Weaving. Koristeći Kuji-Kiri pokrete ruku, dodatno stilizovane za sopstveni Ghostwire: Tokyo identitet, igrači oslobađaju posebne duhovne napade spojene sa elementima.
Igra je neočekivana, promenjiva i zarazna.
U momentima dok igrači istražuju i traže skrivene tajne u svetu Ghostwire: Tokyo, moglo bi se čak reći da podseća na Batman: Arkham. I bez ljutnje, za one koji razmišljaju da li da igraju, poređenja su važna. Bitna su da zaista pokažu kako se svetovi spajaju. Ali... stvar je u tome što nijedno od ovih poređenja zaista ne pokazuje ono što je bitno, kohezivnost iskustva. Svaki pojedini aspekt Ghostwire: Tokyo izgleda povezano i zavisno od drugih, tako da se ništa ne oseća kao da mu tu nije mesto i, uprkos paranormalnim elementima, sve deluje potpuno živo i diše. Sve navedeno dobro služi svrsi igre i uklapa se duboko ukorenjeno u prelep svet. Ono gde Ghostwire: Tokyo zaista sija je svet oko igrača. Bez neprijatelja u blizini igra se može igrati i naterati vas da se osećate kao Grand Theft Auto smešten u noćni Tokio. Zgrade, ulice, avenije i još mnogo toga izgledaju neverovatno realistično i inpirišu igrače da pretražuju svaki kutak i pukotinu, kako bi završili različite sporedne zadatke u Ghostwire: Tokyo. Zakačite se za Yokai da biste se popeli na zgradu ili jednostavno krenite stepenicama jer ovo je svet napravljen i spreman za istraživanje.
Sada uzmite sve navedeno i dodajte tome paranormalno!
To zaista podiže atmosferu na sledeći nivo. Postizanje ravnoteže između tako realističnog prikaza grada, sa paranormalnim neprijateljima i elementima izgleda veoma teško. Direktor kompanije Tango Gameworks koja je razvila Ghostwire: Tokyo, Kenji Kimura i producent Masato Kimura, na pitanje kako su pronašli ovu ravnotežu, su odgovorili kako su šetali gradom, ponovo ga kreirali i koristeći svoju maštu za vrhove zgrada, kapije Torii i ostalo primenili paranormalne aspekte. Kimura je dodatno prokomentarisao:
Odatle ide mnogo ponavljanja koje je trebalo da se desi jer smo imali jednog od naših dizajnera koji je bio isključivo fokusiran na primenu paranormalnih efekata u gradu. Probali bismo različite stvari, on bi to pokazao režiseru, i imali smo mnogo diskusija napred-nazad u vezi sa „Ovo izgleda previše. Otišli smo predaleko".
Zaista, ova rekreacija grada, ponuđena sa paranormalnim, isijava kroz svaki nivo Ghostwire: Tokyo. Paranormalno dodaje jezivu atmosferu i efekte, dok realizam drži igrače prikovanim uz igru u kombinaciji sa pričom i neprijateljima. Igrači se možda bore protiv neprijatelja iz drugog sveta, ali se osećaju veoma prirodno.
Developer Tango je naveo i opisao svoj pristup kao želju da se ovi neprijatelji osećaju normalno ili prirodno pre nego im priđete. Izdaleka neki Yokai izgledaju kao biznismeni. Izbliza, oni nemaju lice. I zaista, oni savršeno koriste tu finu ravnotežu između paranormalnog i realizma. Ovo stvara jedinstvenu, jezivu atmosferu koja i dolikuje horor igri, čak iako Ghostwire: Tokyo nije horor igra. Ovo je akciono-avanturistička igra koja pomera granicu između akcije, avanture i horora. Neki ljubitelji prošlih Tango Gameworks naslova, konkretno The Evil Within i The Evil Within 2, su razumljivo bili uznemireni zbog udaljavanja od horora. Ghostwire: Tokyo je prvobitno predstavljen kao The Evil Within 3, i to se vidi. Jedan važan aspekt svake horor igre je atmosfera koju stvara, a ti elementi prosto sijaju kroz Ghostwire: Tokyo. U stvari, igra je bolja zbog njih. Možda nije užasavajuća, ali je zastrašujuća, uznemirujuća i povremeno zaista zastrašujuća. Upravo ova jeziva atmosfera unosi potrebu da se hitno i brzo reaguje i daje intenzitet akciji i istraživanju.
Ghostwire: Tokyo izlazi 25. marta. a kod nas još uvek možete ostvariti preorder popust.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
