Ova mama je gejmer
14.01.2021.
Autor: Danica Manojlović

WhatsApp - Šta posle 8. februara?

Uvek ima alternative

Svake godine imamo po par afera vezanih za privatost i društvene mreže. Čini se da ništa više nije sigurno i tajno. Koliko smo sami krivi zbog toga?

Iskreno, ljutili se mi na vlasnike medija, društvenih platformi i svih ostalih aplikacija i programa, mi smo jedini krivci.

Sve ima svoju cenu i trebalo bi da smo odavno prestali da verujemo da postoje pokloni koje nekada i negde nećemo morati da "otplatimo". Digne se prašina, trese se gora i na kraju se skoro ništa ne promeni, sem možda poneke aplikacije. Volimo komfor brzih razmena informacija i sve prednosti digitalizacije i jednostavno svesno ili nesvesno, žrtvujemo svoju privatnost. Život na tacni onome ko plati. 

Spadali vi u grupe onih koji šeruju poruke po Facebooku-u tipa "Postavi ovu poruku ili će se desiti..." ili ste u grupi onih kojima je svejedno ko koristi podatke o tome šta volite i šta radite, činjenica je da ništa nećete promeniti. Uzmi ili ostavi. Iskuliraj ili prihvati. Koristi ili ne. Mnogima je svejedno. I nemojmo se zavaravati da će se nekada pojaviti besplatna aplikacija koja će vas štititi i raditi sve što je navedeno i ništa van toga. Pitanje je jedino kada ćemo saznati šta je sve "u pozadini". Aplikacije za sigurnu razmenu poruka sada imaju svoj momenat. Iako je prosečna osoba bila zadovoljna aplikacijom za razmenu poruka sa standardnim telefonom, turbulentna vremena, promene politika privatnosti i preporuke poput one koju je dao Elon Musk, skreću pažnju na sigurnije oblike slanja tekstova, fotografija i video zapise. Podsećam vas da je Elon Musk, izvršni direktor Tesle rekao svojim pratiocima na Twitteru da koriste uslugu aplikacije za šifrovanu razmenu poruka Signal koja od tada beleži talas novih korisnika.

Ovoga puta, tema je aplikacija za razmenu poruka i komunikaciju WhatsApp.

WA je počeo da upozorava korisnike na promenu politike privatnosti koju moraju da prihvate do 8. februara ili će izgubiti pristup aplikaciji. Promena se odnosi na način na koji aplikacija obrađuje poruke između korisnika i preduzeća, a ne privatne poruke, ali loše pojašnjenje i komunikacija o tome od strane WA je neke ostavila zbunjene i neupućene oko toga koliko će se njihovih, i kakvih podataka deliti sa Facebookom.

Meni je ova aplikacija postala sumnjiva čim sam je instalirala, a iskreno, dugo sam se borila da je ne instaliram. Popustila sam pod pritiskom nekih prijatelja ovde, uključujući Duleta Axe koji ovu aplikaciju koristi jer je odlična za razmenu forografija visoke rezolucije. I u Americi i inostranstvu je mnogo popularnija u odnosu na Viber i ukoliko želite da neke poslove brzo završite, morate je instalirati.

Ono što je meni bilo interesantno, ali su me ubedili da preterujem, je činjenica da sam sa nekim ljudima razmenila poruke o nekim temama koje nisam istraživala na internetu a počela sam da dobijam personalizovane reklame sa tom temom već sutradan. Pikseli, kodovi, reči... Privatnost više ne postoji već je samo pitanje koliko je toga ponuđeno nekome za novac. Informacija košta a naše navike, želje, način života i sve ostalo imaju svoju cenu. Uostalom, ko može sa sigurnošću da potvrdi da ne postoje programi unutar programa koji se aktiviraju na određenu reč koju izgovorite, a ne napišete?

No, vratimo se mi na WhatsApp i njegov uspon i pad.

Slika preuzeta sa sajta Wired

Ovog proleća, dok je virus napadao svet i milijarde ljudi su bile primorane da ostanu kod kuće, popularnost jedne aplikacije na društvenim mrežama porasla je više nego bilo koja druga. I to se desilo neverovatnom brzinom. Krajem marta upotreba WhatsApp-a  je porasla za 40%. U Španiji, zemlji koja je imala užasno mnogo gubitaka i gde je "zaključavanje" bilo izuzetno strogo, upotreba ove aplikacije je porasla za 76%. Italija je takođe beležila kao i ostali povećanje upotrebe iste. WhatsApp aplikacija koja se našla u prostoru između standardnog maila, Facebook messenger-a i SMS poruka na telefonu, bila je idealna za sve one kojima je trebalo nešto što bi objedinilo sve navedeno sa njihovim kvalitetima, ali na jednom mestu. Bio je to idealan način za brzu razmenu poruka i fortografija idealnog kvaliteta. Vest sa dokazom.  Brza pomoć i neki bi rekli, brzo širenje panike i velikog broja netačnih vesti. Nisam nikakav teoretičar zavere već se trudim da realno sagledam sve što se dešava. 

U početku su se pravile grupe za pružanje pomoći, pomagalo se ugroženima, delile su se vesti o tome šta pomaže. Mogli ste se čuti sa dragim ljudima na drugom kraju sveta i biti sigurni da su zdravi. Tešili smo jedni druge, pravili planove o tome šta posle, delili strahove i završavali delimično poslove. Nakon par meseci počinje ludilo. Ne samo na ovoj aplikaciji, već i na društvenim mrežama. Ipak, veliki broj teorija zavere o 5G mreži, poruke doktora koji govore kako je dovoljno uzimati acetisal, upozorenja o čipovanju i ostale slične vesti kreću sa ove aplikacije. Nedavno sam saznala da je u vreme Uskrsa u Engleskoj postavljeno preko 20 požara 5G antena. WhatsApp je, zajedno sa Facebookom i YouTube-om bio ključni kanal kojim se teorija zavere širila. Neki i dalje tvrde da su iste one grupe stvorene tokom početka pandemije ubrzavale širenje teorija zavere o 5G. U međuvremenu, aplikacija je kako sam već napisala, omogućavala širenje lažnih audio snimaka. Kod nas o acetisalu, kod engleza o odbijanju slanja kola hitne pomoći...

Ovih dana se širom sveta piše o ovoj aplikaciji i da ovo nije prvi put da je WhatsApp u fokusu. Dok su skandali sa „lažnim vestima“ oko izbora 2016. u Velikoj Britaniji i SAD-u bili više fokusirani na Facebook, treba imati u vidu da je u pitanju isti vlasnik. Govorilo se i o  naknadnoj izbornoj pobedi Jaira Bolsonara u Brazilu i Narendra Modi u Indiji i o tome kako su potpomognute sa raznim WhatsApp porukama. U Indiji takođe postoje izveštaji o neredima i najmanje 30 smrtnih slučajeva povezanih sa lažnim vestima koje kruže WhatsApp-om. Indijsko Ministarstvo informisanja je tražilo načine za regulisanje sadržaja koji se razmenjuju na WhatsApp platformi, iako je to dovelo do novih kontroverzi oko kršenja građanskih sloboda od strane vlade. Ja nisam pristalica toga da se za složene političke krize svaljuje krivica na platforme i inertnu tehnologiju ali sigurno je da mogu da se koriste kao oružje. WhatsApp je preduzeo neke korake da ograniči njegovu upotrebu kao sredstvo za dezinformacije. U martu je portparol WhatsApp-a rekao za Washington Post da je kompanija „angažovala ministarstva zdravlja širom sveta kako bi građanima pružila jednostavne načine za dobijanje tačnih informacija o virusu“. Ali čak i pored takvih vidljivih poremećaja, WhatsApp se čini neobično efikasnim sredstvom za rađanje nepoverenja u javne institucije i procese. 

WhatsApp grupa može postojati a da niko izvan grupe ne zna za njeno postojanje, ko su njeni članovi ili šta se deli, dok je šifrovanje od kraja do kraja imuno na nadzor trećih lica. Sećate se perioda Bregzit afera? Bregzit i Džeremi Korbin su bili pitanja koja su izazivala političke rasprave, a jedan deo komentatora u medijima koji su branili Corbin-a su često bili optuživani da pripadaju WhatsApp grupi „autsajdera“, koju organizuje i kojom upravlja Corbin-ova kancelarija, koja im je navodno rekla koju liniju da zauzmu. U Americi se takođe govorilo o WhatsApp grupama za podrivanje izbora. WhatsApp grupe mogu ne samo da izazivaju sumnju u javnosti već i stvaraju sumnje kod svojih učesnika. Zatvorene Facebook grupe su dokazale da nezadovoljstvo, koje nije uvek osnovano, akumulira se pre nego što proključa u javnosti. Sposobnost širenja dezinformacija postaje veće od sposobnosti njihovog rešavanja i demanta. Za razliku od mnogih drugih platformi i društvenih medija, WhatsApp je napravljen da osigura privatnost. Dobra strana je bliskost sa onima do kojih nam je stalo i mogućnost slobodnog govora. Sa negativne strane seje tajne i sumnje u javnu sferu. Vidite da Facebook, Twitter i Instagram postaju sve teatralniji i po meni "krući", svaki gest je usmeren na to da impresionira publiku ili odbije kritiku, WhatsApp je postao mnogima utočište na kome korisnici mogu govoriti iskrenije. Stalni uspon WhatsApp-a i njegov izazov kako za nasleđene institucije, tako i za otvorene društvene medije postavlja duboko političko pitanje: kako da javne institucije i diskusije zadrže legitimitet i poverenje kada se ljudi organizuju u zatvorene i nevidljive zajednice? Rizik je da se stvori začarani krug u kojem privatne grupe šire sve više informacija i dezinformacija radi diskreditacije javnih zvaničnika i javnih informacija, a naše otuđenje od demokratije eskalira. 

Ali, da li je realno od 2014. govoriti u istoj rečenici o demokratiji i ovoj aplikaciji?

2014. godine je Facebook za 19 milijardi dolara kupio WhatsApp što je bila najvrednija tehnološka akvizicija u istoriji. Facebook je dobio 450 miliona korisnika dodavanjem ove aplikacije u svoje vlasništvo. Početak pandemije podiže odmah cifru na dve 2 milijarde korisnika širom sveta i nakon toga grafikon samo prikazuje kako cifra raste. To je sada podrazumevano sredstvo digitalne komunikacije i socijalne koordinacije sa fokusom na mlađim ljudima. Veličina grupa je u početku bila ograničena na 100 ljudi ali je to kasnije povećano na 256. To je po mnogima dovoljno mali broj da se članovi grupe osećaju ekskluzivno, ali ako 256 ljudi prosledi poruku na još 256 ljudi, 65.536 će broj onih koji će je primiti.

Grupe su razne i ne samo političke. Bitan je zajednički interes. Nakon toga grupe žive ili propadaju sa svojim vlasitim životima.

Mnoge vlade su uvele sa početkom pandemije informativnu uslugu o Covid-19 zasnovanu na WhatsApp-u, sa automatizovanim chatbotom. Postoje i forumi sa anegdotama i dokazima o radu lokalnih političkih organizatora i sindikalnih predstavnika koji govore o usponu i padu ovog načina rada. Sve je postalo preopterećeno zbog sve većeg broja podzajednica od kojih je svaku trebalo kontaktirati zasebno. Škole očajnički teže da roditeljima dostave informacije a onda se suoče sa činjenicom da se one ne registruju ukoliko se ne pojave u određenoj WhatsApp grupi. Javne poruke i obaveštenja, bila ona fizička ili digitalna uz WhatsApp-ovu funkciju „liste emitovanja“, koja omogućava slanje poruka na više primalaca koji su nevidljivi jedni drugima, (kao „bcc“u emailu), ublažava neke probleme grupa koje vode svoj život.  Ali čak i tada, liste uključuju samo ljude koji su već međusobni kontakti vlasnika liste. Sa stanovišta institucija problem je u tome što se čini da je upotreba WhatsApp-a podstaknuta željom ka neformalnoj, privatnoj komunikaciji kao takvoj. Univerzitetske i školske predavače često zbunjuje otkriće da mnogi roditelji, đaci i studenti ne čitaju e-poštu. Ako će po nekima e-pošta propadati čini se da WhatsApp nije održiva alternativa kada je u pitanju deljenje verifikovanih podataka što je moguće šire i sveobuhvatnije. Grupe su odlične za humor ili frustracije ali su po svojoj prirodi daleko manje korisne za podršku cirkulaciji javnih informacija. Internet je sa sobom doneo veliki broj socijalnih patologija i pretnji. Možemo na engleskom da nabrajamo jer i dalje nemamo neke reči koje ih mogu zameniti ali poznate su vam reči kao trolling, flaming, doxing, cancelling, bulling i pile-on kao neki od rizika koji idu uz druženje na otvorenim platformama. „Otvorene“ platforme kao što je kod nas mnogo spominjani Twitter konstantno podsećaju da je većina društvenih aktivnosti usmerena na malu i odabranu zajednicu i da može biti komična ili sramotna kada je izložena nekoj drugoj grupi.  Moralna odgovornost ili anksioznost povezana sa grupama je prilično različita. Jednostavno rečeno, u grupama se govore stvari koje nikada ne bi rekli u javnosti. Grupama brzo može da dominira određeni ton ili pogled na svet koji je neprijatan i skoro ga je nemoguće ukloniti. WhatsApp je mašina za stvaranje osećanja lažne sigurnosti. To znači da, iako grupe mogu stvoriti visok nivo solidarnosti, koji se u principu mogu postići snažni politički efekti, takođe postaje teže izraziti neslaganje unutar grupe. Ako, na primer, otvoreni i popularni član grupe WA počne da širi dezinformacije o zdravstvenim rizicima, opšti nagon za održavanjem solidarnosti znači da će njihove poruke verovatno naići na odobravanje i zahvalnost za podeljenu informaciju. U takvim situacijama se postavlja pitanje da li ima onih koji se ne slažu i da li imaju hrabrosti da to kažu.U međuvremenu, oni manje skeptični će to jednostavno proslediti dalje. Shatate i samo zašto je WA moćan distributer „lažnih vesti“ i teorija zavere. 

Mnogi se sada osvrću na period od oko 20 godina unazad kada su počeli da se odigravaju bitni seminari i konferencije o načinima komunikacije u budućnosti i kada se polemisalo o tome koliko će to biti pitanje novih tehnologija a koliko zaštita privatnosti. Na ETech konferenciji 2003 godine, glavni entuzijast i pisac Clay Shirky, sada akademik na Univerziteta u New Yorku je iznenadio publiku izjavom da je zadatak dizajniranja uspešnih mrežnih zajednica nešto što uopšte nema mnogo veze sa tehnologijom. U svom obraćanju se osvrnuo na jedan od najplodnijih perioda u istoriji socijalne psihologije uz naslov „Grupa je sebi najveći neprijatelj“.

Oslanjao na rad britanskog psihoanalitičara i psihologa Vilfreda Biona, koji je zajedno sa Kurtom Levinom bio jedan od pionira u istraživanju „grupne dinamike“ četrdesetih godina. Centralni stav ovog učenja je bio da grupe poseduju psihološka svojstva koja postoje nezavisno od njihovih pojedinačnih članova. U grupama se ljudi ponašaju onako kako nikada ne bi kada bi bili prepušteni sami sebi.  Sigurno ste poslednjih par meseci videli na Twiter nalozima nekih poznatih novinara u Srbiji video sa prikazom jednog od mnogih eksperimenata Stenlija Milgrama početkom šezdesetih u kojima su učesnici bili nagovarani da drugima daju naizgled bolne električne udare. To je to, pitanje o tome kako pojedinci napuštaju svoj uobičajeni osećaj morala. Shirky je posebno istakao jedno područje Bionovog rada o tome kako grupe mogu spontano sabotirati sopstvenu namenu. Bionova briga je nastala iz straha od mračnijih impulsa čovečanstva, ali vizija koju je Širki tog dana davao svojoj publici bila je optimističnija. Ako bi dizajneri internetskih prostora mogli da spreče „grupnu dinamiku“ koja remeti, tada bi moglo biti moguće podržati kohezivne, produktivne mrežne zajednice koje su istovremeno ostale otvorene i korisne. Kao kada neki dizajner dobro osmisli urbani prostor tako i dobro osmišljen prostor na mreži može da održava zdravo društvo bez potrebe za policijom, nadzorom ili zatvaranjem za strance. Između jedne krajnosti anarhičnog haosa što je konstantno trolovanje i umerenosti i regulisanja diskusije što je prilagođavanje autoritetu sa druge strane, razmišljanje je pružilo obećanje društvenih mreža koje se još uvek uglavnom uredno samoorganizuju. 

Zbog čega se ovo i spominje?

Teorije zavere i paranoje u grupama su nešto što se provlači od kada postojimo samo se prilagođava dešavanjima i tehnološkim saznanjima. Dakle, mnogo pre nego smo čuli za WA ili facebook. Poenta je samo da nam uvek treba neki dežurni krivac. Mnogima gejming kada govorimo o dečijoj neposlušnosti a u ovom slučaju Zuckerberg. Nije aplikacija kriva što grupe postoje niti je Facebook iznedrio Brexit. Šta onda WhatsApp radi pogrešno i šta ubrzava? Pre svega, tu je problem zavera uopšte. WA je već smo zaključili nenadmašan kanal za cirkulaciju teorija zavere, ali i za teorije zavere i zavereničkog ponašanja. Čini se da je još veći problem što se neke zavere ispostavljaju tačne. Primera je bezbroj.  Očigledno je i da nije svako grupno ćaskanje zavera. U tom smislu WA nije samo kanal za cirkulaciju teorija zavere, već nudi i sadržaj za njih. Poruka je moć i oružje i pitanje je samo koliko može biti jako.

Ispade ovo objašnjenje o tome koliko je mnogima zasmetao jak WA malo poduže ali ne vredi sada brisati, zar ne?

Nova WhatsApp pravila su prouzrokovala nove zavere i panike.

WhatsApp je krenuo da odgovorima na paniku koja se podigla i izdali su najčešta pitanja i odgovore kako bi razjasnili  sve zablude u vezi sa najnovijim ažuriranjem. Ipak, za neke, uska integracija sa Facebookom u bilo kom obliku predstavlja prodavanje informacija. Jednostavno! 

Ukoliko spadate u grupu onih koji ne žele da neko deli slike njihove večere, šta su kupili i koga su proveravali na Facebook-u, koje su to alternative koje nude sigurnu razmenu poruka bez veze sa Facebook-om?

Bitno je da napomenem da ukoliko se odričete WhatsApp-a, obavezno izbrišite svoj WhatsApp račun, a zatim izbrišite aplikaciju sa telefona.

Kako je savetovao Musk, krenimo od Signal-a.

Signal

Signal je besplatan i dostupan za Android, iOS i Windows

Signal je najsigurnija od široko velikog broja aplikacija za razmenu poruka. Nudi end-to-end enkripciju korišćenjem protokola otvorenog koda. Signal možete da koristite za slanje tekstualnih i audio poruka kao i za upućivanje audio ili video poziva. Postoje opcije za uklanjanje poruka i sadržaja. Najuočljivija stvar u vezi sa Signalom ako ga odaberete iz bezbednosnih razloga je to što zadržava najmanje podataka iz bilo koje od glavnih aplikacija za razmenu poruka, mada zahteva da vaš telefonski broj radi.

 

Telegram

Telegram je besplatan i dostupan za Android, iOS, Windows, macOS i Linux

Telegram je bio popularan izbor za one koji beže od WhatsAppa. Iako ima enkripciju od kraja do kraja, morate se uključiti u nju i - ovo je najvažnije - da se šifrovanje odnosi samo na komunikaciju između korisnika, a ne i na grupno ćaskanje. Mnogi analiti;ari napominju da Telegram koristi svoj protokol šifrovanja, koji su spoljne strane minimalno testirale. Dakle, postoje dileme.

 

Viber

Viber je besplatan i dostupan za Android, iOS, Windovs, macOS i Linux

Viber ima sve stvari koje biste očekivali od aplikacije za razmenu poruka, uključujući glasovne i video pozive, i end-to-end enkripciju koja je podrazumevano uključena. Možete postaviti da poruke nestaju, a ako je funkcija uključena i ako neko pokuša da ih napravi na snimku ekrana, bićete obavešteni.

 

Threema

Threema košta 2,99 USD i dostupna je za Android i iOS

Threema je end-to-end aplikacija za šifrovanje koja ne zahteva broj telefona. Ostala je nekako ispod radara, ali je dospela na naslovnice kada su je navodno koristili ljudi koji su planirali otmicu guvernerke Mičigen-a Gretchen Whitmer. To verovatno nije vrsta pažnje koju je Threema tim za medije imao na umu, ali za zaštitu privatnosti, šifrovanje će sadržaj poruke držati dalje od znatiželjnih očiju (i zakona).

 

Wire

Wire nudi najopsežniji paket za saradnju koji uključuje messenger, glas, video, konferencijske pozive, razmenu datoteka i spoljnu saradnju - a sve je zaštićeno najsigurnijom enkripcijom od kraja do kraja. Aplikacija Wire je takođe relativno zgodna i laka za upotrebu. Jedna od prednosti je što omogućava korisnicima da se registruju bez predaje broja telefona. Umesto toga mogu se jednostavno prijaviti sa korisničkim imenima i lozinkama. Njegove poruke su šifrovane Proteus-om, koji je zasnovan na Signalnom protokolu. Wire koristi SRTP i DTLS za glasovne pozive. Interesantno je napomenuti da je to firma sastavljena od ljudi koji su radili za Skype a direkcija je u Švajcarskoj.

 

Wickr

Ovo je jedna od starijih aplikacija usredsređenih na bezbednost koja nudi funkcije kao što su razmena poruka, video pozivi, deljenje fotografija i sinhronizacija na različitim uređajima. Kao i svaka aplikacija i Wickr ima svoje prednosti i mane. To znači da će u nekim situacijama biti pogodan izbor, ali u drugim ne.  

Wickr nudi tri različite usluge:  

  • Wickr Me - besplatna aplikacija za lične razmene poruka.
  • Wickr Pro - platforma za poslovnu saradnju sa besplatnim i plaćenim opcijama.
  • Wickr Enterprise - Skalabilan alat koji ispunjava potrebe preduzeća.

 

A vi?

Uninstall ili ne, pitanje je sada.

 

 

 

 

Povezani proizvodi

Sačuvano u omiljne
PS4 igre PS41080
9 termina 150 sati početni nivo
John Vick Hek je brza strateška igra orijentisana na akciju koja vas tera da raz...
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
1.999,00 RSD
Vrsta
Nova
1.999 ,00 RSD
Sačuvano u omiljne
PS4 igre PS4995
9 termina 150 sati početni nivo
London je na kolenima, svevideći nadzorni sistem vrši presiju na narod, privatne...
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
4.999,00 RSD
Vrsta
Nova
4.999 ,00 RSD
Korišćena
2.999 ,00 RSD
Sačuvano u omiljne
PS4 igre PS4934
9 termina 150 sati početni nivo
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
2.999,00 RSD
Vrsta
Nova
2.999 ,00 RSD
Korišćena
2.999 ,00 RSD
Sačuvano u omiljne
PS4 igre PS44852
9 termina 150 sati početni nivo
Cyberpunk 2077 je open-world akciona avantura smeštena u Night City, megalopolis...
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
4.999,00 RSD
Vrsta
Nova
4.999 ,00 RSD
Korišćena
2.999 ,00 RSD

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Slični članci

21.
Oct.
2021.
PC
Jedna od najvećih Playstation ekskluziva stiže i na PC sledeće godine.
21.
Oct.
2021.
Nintendo
"Sakupi ih sve!" je parola koja je proslavila Pokemon franšizu. Toga su svesni i rukovodioci kompanije Nintendo pa su nove verzije Pokemoon iga...
21.
Oct.
2021.
Vesti/Najnovije
Od pojavljivanja nove generacije konzola Microsoft ne staje i radi sve što je u njihovoj moći kako bi stigli konkurente na tržištu. Stoga ...
21.
Oct.
2021.
Vesti/Najnovije
Neposredno uoči lansiranja Riders Republic, Ubisoft svima daje priliku da isprobaju igru ​​čitavih nedelju dana.
21.
Oct.
2021.
Vesti/Najnovije
Ali možda ga zaigramo ranije u Network testu ovog novembra.    
20.
Oct.
2021.
Vesti/Najnovije
Ovim novim ažuriranjem Mojang kaže da želi proslavi divljinu Minecraft-ovog Overworld tako što će neki od njegovih bioma imati jasniji ident...
19.
Oct.
2021.
Nintendo
Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba – The Hinokami Chronicles je jedna prosečna anime tabačina.
19.
Oct.
2021.
Vesti/Najnovije
Bliži nam se Noć veštica (ili beše Sveti Trifun?) i tom prilikom imamo i novi animirani film sa porodicom Addams u bioskopima, a na r...