Metroid. Večna nepoznanica domaćih igrača operisanih od Nintendo istorije, omiljeni argument u raspravama “Nintendo igre su za decu” i nepresušna inspiracija “Metroidvania” indi štancera. Na zapadu je Samus Aran, jedna od prvih jakih žena u video igrama, tu negde u rangu sa Mariom, Zeldom i ekipom po prepoznatljivosti, dok je kod nas to onaj narandžasti robot ne znam odakle mi je poznat viđam ga po mimovima, a ima tu i neka riba ista ko Nova iz StarCrafta!
Metroid kao legendarni serijal koji je sam definisao svoj žanr, oduvek je bio ekskluzivan Nintendo sistemima pa otud i ta crna rupa na našem tržištu. Kad je Nintendo hvatao ono malo trakcije kod nas, bilo je to u vreme kada je trebalo da se parira Mega Drajvu i kada su se uglavnom igrale brze akcione i sportske igre koje mogu da se pređu u SEGA klubu ili kad se iznajmi konzola za vikend. Jedan naslov kome treba posvetiti mnogo vremena, veštine i memorisanja ogromnih mapa nije baš uspeo da se nametne tada.
Klasične 2D Metroid igre koje su obeležile NES, Game Boy i Super Nintendo nisu uspele da poput drugih Nintrendovih kultnih franšiza nađu svoje mesto u vremenu 3D ekspanzije i N64. Ta tranzicija došla je sa generacijom posle kada je serijal rebootovan sa Metroid Prime igrama za Game Cube. Bili su i to veoma groundbreaking naslovi koji su zamislite čuda i pored svetske slave ovde isto proleteli ispod radara, neverovatno. I dok ceo svet čeka Metroid Prime 4 još od E3 2017. Nintendo je rešio da nas iznenadi sa povratkom u 2D seriju sa oživljavanjem igre o kojoj su glasine kružile još od 2005. godine! Samo temeljno i redom, nema žurbe.
Sve je zgodno podešeno za početak još jedne Metroid avanture pune lutanja po beskrajnim mapama, postepenog vraćanja moći i krvavih boss borbi.
Metroid Dread, nastavlja se direktno na priču Metroid Fusion-a igre za Game Boy Advance iz 2002. godine. Nintendo je ovde maksimalno ispoštovao stari serijal i prethodnu priču davajući starim i novim fanovima jasan story so far na početku, nema veze što je zamalo prošlo 20 godina od tad. Izgleda da su se X paraziti ponovo pojavili, iako smo mislili da smo ih detaljno istrebili u starim igrama. Misteriozni video prikazuje jedan X primerak kako postoji na udaljenoj planeti ZDR. Galaktička federacija je nakon toga poslala posebne veoma izdržljive E.M.M.I. (Extraplanetary Multiform Mobile Identifiers) mašine da istraže to ali veoma brzo gube kontakt sa njima. Nakon toga ostaje samo da pošalju Samus.
Po dolasku na ZDR, Samus napada jedan od Chozo ratnika (rasa vrlo prisutna u Metroid loru) uništava lift sa kojim se spustila duboko u podzemlje planete i otima joj sve moći nagomilane iz prošlih igara... sve je zgodno podešeno za početak još jedne Metroid avanture pune lutanja po beskrajnim mapama, postepenog vraćanja moći i krvavih boss borbi.
Po jedan E.M.M.I će vas uhoditi na svakoj mapi dok ne uspete da nabavite posebni charge potreban da ih isto u mini game fazonu napokon rešite u veoma napetim situacijama koje zahtevaju dobar plan i preciznost. Neko bi pomislio da su oni i neka vrsta boss protivnika u Dreadu, pa ne baš... E.M.M.I više predstavlja razlog podnaslova igre i smetnju tokom uobičajenog Metroidisanja, svaka ogromna zona na svom kraju ima i standardnog bossa i tek tu prava žurka počinje.
Boss borbe su poštene, ali izuzetno zahtevne, nema sumnje ovo su neki od najtežih bossova u istoriji Metroid serijala. Ne postoji šansa da i jednog pređete iz prve, kreativno korišćenje svih moći i mehanika koje ste naučili prelazeci nivo koji je prethodio borbi će biti presudni, kao i trial and error učenje faza i načina da izbegnete njihove napade. Srećom pa ovo ipak nije rogue igra, kada poginete imate checkpoint pa i pozicije za hard save, tako da sve je u upornosti.
Jedina stvar kod boss borbi koja mi se nije posebno svidela su quick-time mehanike, nakon što posle grčevitog rokanja nekako završite jednu fazu nema većeg stresa od quick time momenta koji vam izleće i ako ga promašite idemo opet, eto novih šansi da zeznete nešto. Ako ipak uspete da izvedete ove momente često sledi impresivna međuanimacija u borbi ali mogli smo i bez toga, old school ispaljivanje gomile sačuvanih raketa bi donelo mnogo više zadovoljstva.
Mape nivoa su impresivno ogromni laviritni koje ćete učiti napamet, crtati ili štampati baš kao nekad, planirajući sami vaš put nazad ka mestima koja prethodno niste mogli da otvorite pre dodavanja još jedne moći u arsenal nakon izazovne boss borbe koju ste učili napamet. Ovakav game dizajn je nešto što samo indiji pokušavaju da naprave u poslednje vreme ali Nintendo je ponovo objasnio kako se to ustvari radi.
Za
- 2D Metroid živi i izvođenje je nikada bolje
- Fantastična atmosfera
- Impresivno ogromne lavirint mape
- Teške boss borbe koje ćete pamtiti
Protiv
- Quicktime mehanike u boss borbama i nisu morale da postoje
- Loše maskirana učitavanja između zona
Zaključak
Ako vas zanima kako je Metroidvania žanr dobio ono Metroid u svom imenu, ili ste nekim čudom retki domaći stari fan serijala (živi bili!), ni u ludilu ne propuštajte Metroid Dread igru koja je mnogo više od nostalgije, u pitanju je ozbiljan kandidat za igru godine i sjajan master class koji je Nintendo održao brojnim indi plagijatorima. Svi sitni tehnički problemi su bukvalno cepidlačenje u ovom slučaju jer je Metroid Dread jedna od najkvalitetnije ispoliranih igara za Switch ikada.
Napisano za IGN Adria
.jpg.webp)
.jpg.webp)
