VREMEPLOV - 1998 godina

Kada je federalni sudija Tomas Džekson lupio čekićem i odredio dalji tok procesa protiv softverske imperije „Microsoft”, odlučena je i sudbina izlaska Windowsa 98. Embargo nije proglašen i ovaj proizvod će se naći u prodaji 25. juna, kada je i planirano. Kako se dogodilo da jedna ovakva kompanija odjednom bude na oštrom udaru zvaničnika vlade i medija, pod optužbama da monopolističkom pozicijom guši slobodno tržište? Novi sudski proces, zakazan za 8. septembar, zasigurno će da obeleži kraj ovog veka u računarskoj industriji

Od pojave Windowsa 95 „Microsoft” je stekao rekordne prihode, što je njegovog prvog čoveka, Bila Gejtsa proizvelo u najbogatijeg čoveka sveta. „Prozori” se nalaze na preko devedeset odsto stonih kompjutera, a i Windows NT zahvata dobar deo poslovnog tržišta. Takvo stanje mnogi shvataju kao monopol.

Dominacija jedne kompanije nije neobična pojava na tržištu informatičke tehnologije. „Oracle” vlada bazama podataka, „Sun” UNIX sistemima, „Cisco” mrežnom opremom, IBM mejnfrejm računarima....

Čak i prema američkom antimonopolskom zakonu iz 1890. godine, poznatom kao „Šermanov akt”, monopol je sam po sebi dozvoljen, ali ono što nije dozvoljeno jeste iskoristiti ga za postizanje istog položaja na drugim tržištima. Tako je 1912. godine američki vrhovni sud iskoristio ovaj zakon i pomoć tadašnjeg predsednika Ruzvelta da ogromnu kompaniju „Standard Oil” Džona D. Rokfelera starijeg, koja je dominirala tržitem nafte, šećera i železnicom, iscepka na trideset manjih.

Našim bogatim narodnim rečnikom rečeno: babe sa žabama zajedno ne idu. Primenjeno na sadašnji slučaj, Windows je baba, a Internet browser žaba, a zavrzlama je nastala oko neslaganja šta je šta.

Autor karikature: Peđa Milićević

Policijska racija u nekoliko beogradskih CD klubova sredinom maja prvi je odlučniji pokušaj da se piratovanju domaćih izdanja stane na put

Inspektori Odeljenja za privredni kriminal beogradskog MUP-a pronašli su piratske kopije Bensonovog englesko-srpskog rečnika u dva CD kluba i tom prilikom oduzeli diskove i „pribor za kopiranje”.

U razgovoru tim povodom g. Zoran Koš, koautor elektronskog izdanja Bensonovog rečnika firme „Procon” kaže: „Pretpostavljali smo da bi do piratovanja moglo doći, pa smo po izdavanju diska rešili da klubove pozovemo na saradnju i ponudimo im da prodajom legalnih kopija ostvare nekoliko puta veću zaradu od kopiranja. Međutim, odziv je bio slab: od tridesetak klubova pozvanih na prezentaciju došli su samo predstavnici dva.”, objašnjava g. Koš. „Posle izvesnog vremena u lanac distribucije našeg izdanja uključilo se još nekoliko, ali nam je tada skrenuta pažnja da ima i nelegalnih kopija u klubovima, kao i piratskih oglasa na Internetu. Jedan Internet pirat je bio toliko drzak da je otvorio e-mail nalog samo za piratovanje ovog CD-a, nešto poput narucibenson@hotmail.com”, kaže naš sagovornik.

Nakon provera beogradskih CD klubova, autori su podneli prijave SUP-u. Naime, član 183a Krivičnog zakona Republike Srbije govori o zloupotrebi autorskog prava, za šta je predviđena novčana i zatvorska kazna, a prekršioci se gone po službenoj dužnosti. Šta se desilo u ovom slučaju?

„Inspektori su posetili dva CD kluba, ‘CD centar’ i ‘3S’ i tamo pronašli nelegalne kopije, u prvom čak deset već snimljenih diskova. Treći je posećen pirat koji se oglašavao preko Interneta, neki student. Policiji je izjavio da mu je to bio lak način zarade”, kaže g. Koš.

Brzi modemi gode korisnicima. Veća brzina znači manje vremena, što opet znači manje para provajderima. 33.600 b/s već je odavno stvarnost za sve one koji su priključeni na pristojne centrale, a i njih je, otkako je „Telekom” privatizovan, sve više. Sledeća brzinska stepenica koja se nudi je digitalna ISDN linija - garantovanih 128 kbit/s (na ISDN vezi ne postoje smetnje) i povezivanje na Mrežu za manje od sekunde zvuči veoma privlačno. Ipak, ovde je malo ljudi spremno da izdvoji 3540 dinara (7770 ukoliko ne vraćate postojeću analognu liniju) za stvaranje tehničkih uslova, 300 dinara za instalacionu taksu, kao i nekoliko stotina maraka za potrebnu opremu.

Kada se svima činilo da je nemoguće izvući više od 33.600 b/s iz obične telefonske linije, pogotovo ne u našim uslovima, novi 56K modemi su to demantovali

Niška firma „Pogled” je pod nazivom „Internet u škole!” u saradnji sa emisijom „Polarotor” uvela stalan konkurs koji ima za cilj da se Internet približi đacima. Svaka tri meseca biće nagrađivana najbolja prezentacija škola. Konkurs je otvoren na nivou cele Jugoslavije, pa pozivamo zainteresovane za saradnju.

Ime gospođice Keiko Niimi većini čitalaca verovatno nije poznato. Radi se o velikom ljubitelju kućnih ljubimaca (u prvom redu pasa i mačaka) koja je uz to i profesionalni fotograf, tako da veći deo vremena provodi slikajući kuce i mace. Keiko je svetsku slavu stekla nakon velike izložbe u Tokiju 1993. godine gde je predstavila najveći deo svog opusa vezanog za pse kao kućne ljubimce u raznim regionima sveta. Mnoga svoja putovanja širom planete ona je posvetila psima i njihovim gospodarima, pokušavajući da ustanovi sličnosti i razlike pitanju položaja i uloge pasa u raznim kulturama.

Na osnovama pomenute izložbe nastao je ovaj CD koji u stvari predstavlja pomalo neuobičajen katalog od preko 180 fotografija visokog kvaliteta. Sadržaj diska čine pretežno fotografije pojedinačnih pasa slikanih u svom prirodnom ambijentu čije specifičnosti uslovljava kultura određene zemlje. Slike su sortirane u okviru nekoliko opcija kojima se pristupa iz simpatično dizajniranog glavnog menija. Slike se smenjuju u vidu slajd-šuoa praćenog muzikom. Postoji i mogućnosti direktnog pristupa željenoj fotografiji preko malih preview sličica koje se otvaraju pomoću malog toolboxa. Ne postoji opcija za direktno snimanje slike iz samog programa, ali zahvaljujući screen saver opciji moguće je snimiti sliku u bitmap formatu i postaviti je, recimo, na ekran desktopa (prilikom „grebovanja” se dosta gubi na kvalitetu).

Tekstualnog materijala gotovo i da nema, sem kratkog objašnjenja ispod slike koje govori o rasi i situaciji u kojoj je pas snimljen. To ujedno znači da disk nema nikakav edukativni karakter niti enciklopedijsku strukturu. Slike su zaista veoma lepe, ali svakako ne bi bilo naodmet da je ubačen barem kratak pregled rasa kako bi se korisnik koji nije previše upućen u kinologiju lakše snašao. Ovako disk možemo preporučiti samo ljubiteljima pasa zbog dobrih fotografija.

Blizzard Entertainment” strajks agen! Zanemarljiv je broj programerskih timova i distributera koji nemaju omašku u karijeri, ali ovi momci ne znaju za kiks. Veliki igrači, tipa „LucasArts-a” ili „SSI”-a čije igre godinama predstavljaju jedinicu mere za kvalitet u poslednje vreme znaju da fino zabrljaju izbacujući nedovršene ili neverovatno loše naslove (Rebellion, Dark colony). Sudbinu dinosaurusa glatko izbegavaju male grupe kreativnih „sisara” (ID software, Core design, Firaxis games), sastavljene od ex-top programera kojima su matične kuće postale prevelike, ili garažnih genija sa dobrim idejama i željom za probojem. Upravo je dotični Blizzard primer kako uigrani tim od petnaestak talentovanih ljudi koji čine jezgro firme sa lakoćom krči put na vrh top liste kvaliteta, izbacujući u postojanom jednogodišnjem ritmu igre koje bez izuzetka naprave zemljotres i steknu horde poklonika. Njihov prodor na tržište najčešće je revolutivan za određeni žanr (oba Warcrafta za real-time strategije, Diablo za FRP/RPG svet), dok je Starcraft završna karika u evoluciji jedne ideje, odnosno, klasičan primer uspešne upotrebe šminke na x puta viđenom „licu”. To u praksi znači izuzetno precizno izbrušen, natprosečno zanimljiv i maksimalno igriv proizvod, bez radikalnih novina u odnosu na klasični real-time obrazac, ali svakako najsočniji komad neozbiljnog softvera u poslednjih nekoliko meseci.

Zašto najsočniji? „Atmosferske” karakteristike tehnički (skoro) savršenih igara najčešće ne idu u korak sa inovacijama na polju izvođenja. Tipičan primer je Total Annihilation, gde su nezanimljiva fabula i dosadne animacije između misija u velikoj disproporciji sa fantastičnim doživljajem samog igranja. Nasuprot tome, glavni adut Starcrafta superiorno je osmišljen zaplet, nalik na odličan SF film, koji je glavni nosilac kohezije svih ostalih elemenata bitnih za ukupni utisak i ocenu. U kombinaciji sa atraktivnom multimedijom (odličnom muzikom i još boljim video sekvencama), čini više nego dobitnu kombinaciju za zabavu igrača i zaradu autora. Biće vam potpuno svejedno što u stvari igrate nešto šareniju varijantu Warcrafta 2.

Jedna od najpoplarnijih i najhvaljenijih poteznih strateških igara u protekloj godini bila je igra Heroes of Might and Magic 2 firme „New World Computing”. Svežiji vlasnici računara, kao i mlađe generacije koje ne pamte eru „ranog PC-ja”, verovatno ne znaju da su Heroji moći i magije 1 i 2 nastali na osnovu starog FRP serijala koji je po „štanc” sistemu pravljen u prvim godinama ove decenije. Osetivši da računarske „role playing” igre ulaze u krizu, i videvši da im je ponestalo originalnih ideja, programeri „New World Computinga” odlučili su da privremeno obustave rad na serijalu Might and Magic koji je do tog trenutka brojao pet nastavaka. Na njegovo ponovno rođenje trebalo je čekati dugo.

Veliki uspeh koji su postigli Heroji bio je dovoljan razlog da se radnja serije Might and Magic iz sveta po imenu Xeen premesti u Enroth, zemlju u kojoj su se dva brata, Roland i Arčibald, zajedno sa svojim armijama borili do istrebljenja da bi osvojili i sačuvali vlast. The Mandate of Heaven se događa petnaestak godina posle bratoubilačkog rata u kome je Roland izvojevao pobedu. Krhki mir u zemlji počele su da narušavaju organizacije i sekte čije je delovanje najpre bilo tajno, ali je ubrzo postalo i problem aktuelne vlasti i to od onog trenutka kada su nedužni ljudi počeli da stradaju u okolini značajnijih trgovačkih centara Enrotha. Grupica od četiri heroja-pripravnika pokušaće da otkrije ko je koordinator ovih akcija.

Svaki pravi poklonik FRP igara znaće da ceni to što je The Mandate of Heaven „role playing” avantura u pravom smislu te reči. Naime, konačno je neko shvatio da je FRP igra sa jednim likom isto što i, recimo, fudbalska utakmica između dva „tima” koji se sastoje od po jednog igrača. Razvijanje različitih osobina i sposobnosti likova u grupi, njihovo međusobno dopunjavanje, odnosno timski rad, suština su ovog žanra, što je, iz razloga koji su nepoznati autoru ovih redova, dugo bilo zanemarivano od strane mnogih firmi koje su pravile igre ovog tipa (npr. Lands of Lore 2). Na sreću, u Might and Magicu VI vodićete četvoročlanu grupu čiji će uspesi u borbama, trgovini, diplomatiji, zanatskim veštinama itd. zavisiti isključivo od vaše umešnosti da stvorite i postepeno razvijete svestrani i izbalansirani tim ljudi, sposoban da se suoči sa svim izazovima. Na početku za svaki lik birate jedno od šest ponuđenih zanimanja (klasa). Tri su klasična (vitez, sveštenik i čarobnjak), a tri hibridna (strelac, druid i paladin). Pored toga, određujete im i po četiri veštine koje se u toku igre mogu razviti do ekspertskih ili majstorskih nivoa. Ostale veštine kasnije mogu se kupovati najčešće za „debele” pare od ovlašćenih učitelja. Zanimljivo je da i same klase mogu pod specijalnim uslovima evoluirati do višeg ranga. Tako, na primer, paladin može postati krstaš, ili čak i heroj, a vitez dogurati do zvanja šampiona. Pored četiri aktivna lika, grupi se mogu pridružiti još dva NPC-a (non-playing character). Njihova uloga se sastoji u poboljšavanju određenih karakteristika u kojima su aktivni likovi slabi. Naravno, NPC za svoje usluge po pravilu zahtevaju novac, odnosno određeni procenat od pronađenog zlata.